"O selu, seljenju i pukotinama u međuvremenu". Krivelj, Bor 2024.

Милош Тимотијевић, „’Патриотски’ и ’реалан’ простор: подручје планине Рудник у Краљевини Југославији (1918-1941)”,Зборник радова Народног музеја XLII (Чачак, 2012), стр. 73-88.

Serbian Studies Research, God. 12, Br. 1, 2021

Lj. Vasiljević, Prva arheološka istraživanja i rekonstrukcija kruševačkog grada (1961─1971) u svetlu izveštavanja štampanog nedeljnika Pobeda, Serbian Studies Research, God. 12, Br. 1, Naučno udruženje za razvoj srpskih studija (NURSS), Novi Sad 2021, 325-349.

У раду се, на примеру једне сељачке радне задруге у брдско-планинском подручју југозападне Србије, анализира процес покушаја преображаја југословенског аграра током краја четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века. Тежња новоустројених социјалистичких власти да се копирањем совјетског модела остваре нови облици пољопривредне производње изражавана је кроз формирање сељачких радних задруга, што, показало се, није било у складу са традиционалним обликом привређивања и постојећом власничком структуром земљопоседа. Бројни пропусти и несналажење, притом исказани, као и други ограничавајући фактори, показали су веома брзо нереалност оваквог пројекта, од кога се одустало 1953. године.

У монографији је дата историја и кратак опис мирских храмова у околини Врања тј храмова на простору општине Врање без самог града Врања и Пољанице. В монографии дается история и краткое описание храмов в окрестностях Вране, т.е. храмов на территории муниципалитета Вране без городов Вранье и Поляница. The monograph gives a history and a brief description of the temples in the vicinity of Vranje, i.e. temples in the territory of the municipality of Vranje without the city of Vranje and Poljanica.

Polja, 2012

Mаriја Cvеtkоvić: Аlоgаritmiје, Mаticа srpskа, Nоvi Sаd, 2010. i Uroš Kotlajić: Poslednji gran žete velike ane andrejevne, Treći trg, Beograd, 2011)

На сва три „спрата“ историје – догађајна, коњуктурална, структурална историја – вертикално и хоризонтално, синхронијски и дијахронијски, већ више од пола столећа води се рат за свет после 2050. Реч је о рату унутар планетарног поретка корпоративне дистопије. То је поредак радикално подељеног света – на једном полу је 1 проценат човечанства, пирамида моћи универзалног картела, његов планетарни поредак корпоративне дистопије и његова планетарна мрежа агената, на другом полу је „остатак“, 99 процената обесправљеног и маргинализованог човечанства. Са таквим поретком, крај као крај самог света и крај људске цивилизације уопште, веома је вероватан. Живимо, дакле, на крају света који познајемо и на почетку новог, још непознатог света чији се могући обриси и својства јасно виде на хоризонту догађаја. „Тренутак“ у коме жививимо, у коме учествујемо и о коме сведочимо, истовремено је и краја света и почетак света.... Размеђе епоха. Хоће ли тај будући свет, историјски нови светски систем, бити исти, још гори или можда бољи, слободнији, људскији, са много више једнакости, у најдословнијем смислу речи зависи од онога што су сви актери на великој сцени светских послова већ предузели, што предузимају и што ће тек предузети. Избор пред којим се налазимо је или варварство, или социјализам. Исход ће бити познат око године 2050.

Ужички зборник 41, 2017, стр. 7-38.

Апстракт: На основу средњовековних извора и турских катастарских пописа у раду се врши реконструкција опсега српске средњовековне земље Моравице и њеног жупског система. Пошто се, у VI-VII веку, не помињу жупе и жупани М. Благојевић сматра да су оне појава после досељавања Словена на Балкан где су постојали услови за њихово стварање. (Благојевић, 201, стр. 25.) Трајна и врло изражена особеност рељефа западног и централног Балканског полуострва јесте разуђеност на речне, жупске долине док је ова особина мање карактеристична за источни део полуострва, изузимајући Родопски простор. (Цвијић, 1922, стр. 32-33.) Заштићене висинским рељефом по ободима имале су повољне климатске услове и стога су добро насељене. Границе жупа нису довољно чврсте јер су их представљале планине, побрђа или шуме. Посебну организацију имале су пограничне жупе које су називане и крај, крајина или крајиште. Средиште жупе био је град-утврђење које су становници били дужни да одржавају. Жупама су заповедали жупани који су првобитно били старешине локалних великих родова, а поред њих су постојале и скупштине свих слободних људи-жупљана. (Исто, 4-5.) Давно је примећено да је жупа најмања територијална административно-друштвена јединица као и да је већина жупских имена истоветна с називима река, нешто мање са именом краја или са именом свог главног града. Жупе су понекад биле територијално врло мале, јер су такве биле долине река, котлине и крашких поља, (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 4.) али има и територијално већих жупа јер су долине и сливови неких река били 1 mitcentar@mts.rs

Desio se lep datum u nasoj literaturi, objavljen je jedan prekrasan roman, knjiga "Dervis i smrt", knjiga gorka, duboka, otkrovenje! '' Roman "Dervis i smrt" izuzetno je knjizevno ostvarenje koje obelezava najvisu tacku na uzlaznoj liniji knjizevnog stvaralastva Mese Selimovica. U svojoj knjizi Poetika Mese Selimovica,Danica Andrejevic istice vrednosti ovoga romana i njegovog autora: " Mesa Selimovic je svojom pojavom pomerio granice vrednosti u jugoslovenskoj knjizevnosti,buduci da je Dervis jedan od najvecih romana napisanih na nasem jeziku.Sam pisac u istoriji knjizevnosti znaci izuzetnu pojavu , smestenu izmedju Andrica i Crnjanskog, kao dva pola srpske literature.Usudjujem se reci da je nas veliki pisac ,za korak dalje od ova dva pretcasnika zasao u psiholoske dubine i tajne bica i iskazao mentalna raskrsca i konfliktna stanja duha.Svojom specificnom ,mracnom poetikom,koja je sinteza svih piscevih cudesnih literarnih traganja za istinom,Selimovic je,prevazilazeci nedorecenosti i slabosti svojih ranijih proznih tvorevina ,domislio svoje iskustvo i svoju umetnost u romanu Dervis i smrt. Samo da je napisao taj roman bio bi veliki pisac. ''

Ап стракт: Пр ва ар хе о ло шка ис ко па ва ња у оп шти ни Сви лај нац оба вље на су у је сен 2012. го ди не уокви ру про јек та Ар хе о ло шкона сле ђеСви лајн ца. Нави ше слој ном ло ка ли те туЈе ри нинградусе луВој ска,отва ра њемтрисон деот кри ве нисуоста цибе де ма утвр ђе њаидо би је нипо да циостра ти гра фи јина ла зи шта.По крет нина ла зиго во рео по сто ја њуна се љаодпе ри о даста ри јеггво зде ногдо ба,пре коан ти ке/ра но ви зан тиј ског пе ри о дадосред његве ка.